A ŠTA KADA PADA KIŠA?
Dobar dan, servis Čisto ?
Izvolite, a dan i nije neki,ni za šta pa ni zadubinsko pranje pomislih ja u sebi.
Gospodin bi želeo da mu očistimo kompretan nameštaj u dnevnoj sobi, dušeke u spavaćoj i stolice u trpezariji.
Rekoh u redu, da odredimo termin, da li bi odmah ili da prođe ovaj kišni dan?
Začudi se čovek i reče da njemu ova kiša ne smeta i ispriča mi svoju priču
„ Ja sam stranac, raspoređen na službu u vašoj zemlji.
Tu sam već devet, meseci.
Potičem iz bogate ali klimatski surove zemlje, leti vrućine do 60C, zimi se voda ledi u vazduhu ako je sipate iz flašice na zemlju.
Prethodna sluzba mi je bila u Nigeriji.
Kada sam stigao tamo, dočekala me je kiša i ljudi tužnih očiju i nasmejana lica.
Taj široki prijateljski osmeh koji su mi svuda upućivali davao mi je veru da će mi ovde biti lepo i ako sam znao kao i vi šta sve muči tu zemlju.
Uskoro će doći sunce pa će pod njegovim zracima i toplotom sve izgledati čistije i bolje.
Sutradan sam krenuo na posao, padala je kiša. Izašao sam na ručak,padala je kiša. Uveče sam se vratio kući, padala je kiša.
Posle sedam dana, ušao sam u rutinu, posao, ručak sa kolegama,posao, kuća. Svih sedam dana padala je kiša.
Mislio sam dosta je, mora stati.
Već mesec dana moga života protiče u ovom delu planete, i znate šta, pada kiša.
Nisam navikao da se predam melanholiji pa se borim kako znam i umem, već tri meseca sam sa ovim hrabrim ljudima u njihovoj zemlji i pada kiša.
Želim da jutros otvorim oči i vidim sunce. Nema ga, kiša pada već šest meseci. Nadam se da ću jednom otići i sramota me je pred tim ljudima koji nemaju gde da odu, to je njihova zemlja.
Devet meseci, padala je kiša.
Da li treba išta da kažem da razumete kako je bilo, šta sam mislio,osećao i koliko se radovao što ono parče Zemlje iz koga potičem i nije tako surovo. Kada ću mu se radosno vratiti?
Onda obaveštenje da sam rspoređen na službu u zemlju Srbiju.
Bože, šta li sam ti skrivio?
Znam malo o toj zemlji,šta li me čeka tamo. Prisećam se da je tamo bio rat, da su ti Srbi neki svetski zločinci i da su negde pri dnu liste po dohotku po glavi stanovnika.
Služba je služba, mora se.
Stižem u Beograd na aerodrom Nikola Tesla. Što li ga tako krstiše? Tada nisam znao da je taj veliki naučnik pripadao srpskoj naciji.
Napolju pada kiša.
Razmišljam da se vratim i sakrijem u avion. Dečja želja a služba je sluzba.
Sutradan sam krenuo na posao po kiši i gledao kroz prozor automobila kako prolaze ljudi.
Lep neki narod, zivih radoznalih očiju ali malo namršteni,kao da su nešto ljuti. Kao da su nešto imali pa više nemaju.
Idem na ručak sa kolegama i mislim na onu kišu i da li će ručak proteći u naboju te ljutnje. Ne valja jesti ljut, hrana pokvari svojstva i ukus.
Napolju , da li je moguće sunce. Grad okupan čistim prozračnim vazduhom, da li je mpoguće ?
Ovde sam nedelju dana. Padala je i kiša i i sneg i grejalo je sunce a šta je u ovim ljudima za koje sam mislio da su ljuti? Nisu ljuti,pomalo zabrinuti ali širokogrudi i dobronamerni. Već sam pomalo kao oni.
Kakva priroda i predivna klima.
Zato, kažem vam danas ćemo čistiti jer ovo je samo jedan lep kišni dan u nizu onih sunčanih i vetrovitih koji se smenjuju.
Rekoh, hvala i prisetih se da čaša treba da bude do pola puna a ne prazna pa će to da nas odvede gde želimo i skine onaj ljutkast izraz sa naših lepih lica.
Gospodinu ćemo gratis očistiti „ čarobni ćilim“ da kada ode iz ove ode u neku jednako lepu zemlju kao što je ova naša, zasluzuje!